Pojačana dlakavost može biti potpuno bezazlena individualna karakteristika, no ponekad ukazuje na stanje koje zahteva medicinsku procenu. Jedno od takvih stanja je hipertrihoza.
Pojačana dlakavost može biti potpuno bezazlena individualna karakteristika, no ponekad ukazuje na stanje koje zahteva medicinsku procenu. Jedno od takvih stanja je hipertrihoza, odnosno prekomeran rast malja na telu koji nije ograničen na područja karakteristična za muški obrazac dlakavosti. Hipertrihoza može biti prisutna od rođenja ili se razviti tokom života, a može zahvatiti samo određeni deo tela ili biti šire rasprostranjena.
Uzroci hipertrihoze su različiti, od nasleđa i određenih lekova do pojedinih bolesti i metaboličkih ili endokrinih poremećaja. Sam izgled malja često nije dovoljan da bi se utvrdio uzrok, zbog čega je kod izraženije ili novonastale hipertrihoze nužan pregled lekara.
U nastavku teksta pojasnićemo vam sve u vezi sa hipertrihozom, uzrocima nastanka, kako da prepoznate ovo stanje i kako se ono leči.
Šta je hipertrihoza?
Hipertrihoza je medicinski izraz za prekomeran rast dlaka na određenom delu tela ili na široj površini kože, pri čemu povećana dlakavost nije nužno povezana sa većom količinom androgenih hormona.
Za razliku od uobičajene dlakavosti, kod hipertrihoze malje mogu biti brojnije, deblje ili duže nego što je uobičajeno za određenu osobu, uzimajući u obzir pol, uzrast i genetske predispozicije.
Hipertrihoza može biti urođena, odnosno prisutna od rođenja ili se pojaviti u ranom detinjstvu, ali može biti i stečena, kada nastaje kasnije tokom života.
Kako izgleda hipertrihoza?
Hipertrihoza se može ispoljiti kao izraženija i gušća dlakavost na mestima na kojima su malje inače prisutne, ali su kod osobe neuobičajeno guste, duge ili debele.
Dlaka može biti tamna i gruba, ali kod nekih oblika hipertrihoze može biti prisutna i izrazito fina, svetla dlaka. Promene mogu zahvatiti lice, ruke, noge, leđa, grudni koš ili druge delove tela.
Kod lokalizovanih oblika pojačan rast dlaka može biti ograničen na jednu regiju, dok je kod generalizovanih oblika zahvaćena velika površina tela.
Koji su simptomi hipertrihoze?
Glavni simptom hipertrihoze jeste prekomeran rast dlaka. U zavisnosti od tipa i uzroka, može se javiti i sledeće:
- neuobičajeno gusta dlakavost
- dlake koje su duže ili deblje nego što je očekivano
- pojačan rast dlaka na licu, rukama, nogama, leđima ili trupu
- nagla pojava ili ubrzan rast dlaka kod stečenih oblika
- izražen rast dlaka na ograničenom području kože
Sama hipertrihoza obično ne izaziva bol ili druge fizičke tegobe, ako izuzmemo “duševnu bol”, odnosno anksioznost osobe kod koje je prisutna. Takođe, kada je hipertrihoza posledica određenog oboljenja ili leka, mogu biti prisutni i drugi simptomi karakteristični za osnovni uzrok.
Koji su uzroci hipertrihoze?
Uzrok zavisi od toga da li je hipertrihoza urođena ili stečena.
Kod urođenih oblika ključnu ulogu mogu imati genetski faktori, odnosno promene koje utiču na ciklus rasta dlake. Neki veoma retki nasledni sindromi povezani su sa izrazito povećanom dlakavošću.
Stečena hipertrihoza može biti povezana sa različitim faktorima. Među njima su određeni lekovi, sistemske bolesti i nutritivni poremećaji. Hipertrihoza može nastati, na primer, kao neželjeno dejstvo pojedinih lekova, uključujući neke lekove koji se koriste za lečenje epilepsije, hipertenzije i drugih stanja.
U nekim slučajevima stečena hipertrihoza može biti povezana i sa ozbiljnijim bolestima, zbog čega je važno obratiti pažnju na naglo nastalu i brzo progresivnu dlakavost.
Vrste hipertrihoze
Hipertrihoza se može klasifikovati na nekoliko načina. Najčešće se razlikuje prema vremenu nastanka i rasprostranjenosti.
Prema vremenu nastanka razlikuju se urođena i stečena hipertrihoza, dok se prema rasprostranjenosti razlikuju generalizovana i lokalizovana hipertrihoza.
Urođena i stečena hipertrihoza
Urođena hipertrihoza – prisutna je od rođenja ili se javlja u veoma ranoj životnoj dobi. Može biti izolovana ili neki vid retkog genetskog sindroma. Kod pojedinih oblika, malje mogu prekrivati veliki deo tela.
Stečena hipertrihoza – razvija se kasnije u životu kao posledica lekova, određenih bolesti ili drugih faktora. Kada se pojačan rast dlaka pojavi iznenada, naročito kod osobe koja ranije nije imala izraženu dlakavost, preporučuje se medicinska procena kako bi se utvrdio mogući uzrok.
Generalizovana i lokalizovana hipertrihoza
Generalizovana hipertrihoza – pojačan rast dlaka zahvata veliki deo tela. Dlake mogu biti izraženije na licu, ekstremitetima i trupu.
Lokalizovana hipertrihoza – ograničena je na određeni deo tela. Može se pojaviti, na primer, na jednoj regiji kože, a ponekad je povezana sa lokalnim promenama ili određenim kožnim stanjima.
Hipertrihoza kod žena
Hipertrihoza kod žena može biti značajan estetski i psihološki problem, naročito kada zahvata lice, vrat, ruke ili druge vidljive delove tela.
Važno je razlikovati hipertrihozu od hirzutizma, jer se ta dva pojma često koriste kao sinonimi, iako ne označavaju isto stanje. Kod žena koje imaju naglo pojačan rast dlaka, naročito uz neredovne menstruacije, akne, produbljivanje glasa ili druge znake viška androgena, lekar može proceniti i hormonski status.
Hipertrihoza kod muškaraca
Kod muškaraca je izraženija dlakavost često normalna individualna karakteristika i povezana je sa genetikom i delovanjem androgenih hormona. Ipak, hipertrihoza se može javiti i kod muškaraca.
Posebno je važno obratiti pažnju na novonastalu ili naglo pojačanu dlakavost, koja može biti posledica lekova ili određenog zdravstvenog problema.
Hipertrihoza kod dece
Kod dece izražena dlakavost može biti prisutna od rođenja ili se razviti kasnije. Urođeni oblici su retki i ponekad mogu biti deo genetskog sindroma.
Ako dete ima neuobičajeno izraženu dlakavost, naročito ako je ona prisutna od rođenja ili brzo napreduje, potrebno je konsultovati pedijatra. Po potrebi dete može biti upućeno dermatologu, endokrinologu ili genetičaru.
Koja je razlika između hipertrihoze i hirzutizma?
Hipertrihoza i hirzutizam nisu isto.
Hipertrihoza označava prekomeran rast dlaka koji može zahvatiti različite delove tela i nije nužno povezan sa androgenima.
Hirzutizam se prvenstveno odnosi na žene i označava pojavu terminalnih, tamnih i grubih dlaka u područjima koja su tipičnija za muški obrazac rasta dlaka, kao što su brada, gornja usna, grudi, stomak ili leđa. Najčešće je povezan sa androgenima, odnosno muškim polnim hormonima, njihovim povećanim nivoom ili pojačanom osetljivošću folikula dlake na njih.
Zbog toga je kod žene sa izraženom dlakavošću važno pravilno utvrditi da li je u pitanju hipertrihoza, hirzutizam ili kombinacija drugih faktora.
Kako se dijagnostikuje hipertrihoza?
Dijagnoza počinje razgovorom sa pacijentom i dermatološkim pregledom. Lekar se informiše kada je pojačan rast dlaka počeo, koje delove tela zahvata, da li se stanje menja i da li postoje drugi simptomi.
Važno je uzeti u obzir porodičnu istoriju, terapiju koju osoba koristi i eventualne druge zdravstvene probleme.
U zavisnosti od kliničke slike mogu biti potrebne laboratorijske analize, uključujući hormonske analize, kao i druge pretrage. Kod sumnje na nasledni oblik može se razmatrati genetsko testiranje.
Da li hipertrihoza može biti znak nekog drugog oboljenja?
Može, naročito kada se radi o stečenoj hipertrihozi koja je nastala naglo ili brzo napreduje.
Povećana dlakavost može biti povezana sa određenim endokrinim, metaboličkim ili sistemskim poremećajima, ali i sa upotrebom određenih lekova. Veoma retko, naglo nastala generalizovana hipertrihoza može biti povezana sa ozbiljnim osnovnim oboljenjem.
Zbog toga iznenadnu pojavu izrazito pojačane dlakavosti ne treba automatski pripisati genetici ili kozmetičkom problemu. Lekar će na osnovu simptoma odlučiti da li je potrebno dodatno ispitivanje.
Kako se leči hipertrihoza?
Lečenje zavisi od uzroka. Kada je hipertrihoza posledica određenog leka, lekar može razmotriti promenu terapije ili drugu odgovarajuću opciju, ali lek ne treba samoinicijativno prekidati.
Ako postoji osnovna bolest, lečenje je usmereno prvenstveno na njen uzrok.
Kada ne postoji bolest koja izaziva hipertrihozu, terapija je uglavnom usmerena na uklanjanje neželjenih dlaka. Mogu se koristiti brijanje, depilacija, čupanje, depilacione kreme, elektroliza i laserske procedure.
Izbor metode zavisi od boje i debljine dlake, tipa kože, površine koja se tretira i očekivanja pacijenta.
Da li se hipertrihoza može trajno ukloniti?
To zavisi od uzroka i metode uklanjanja dlaka.
Privremene metode, poput brijanja, depilacije i čupanja, ne uklanjaju trajno folikul dlake, pa će dlake ponovo izrasti.
Elektroliza može dovesti do trajnog uklanjanja pojedinačnih tretiranih folikula, ali je postupak dugotrajan i zahteva više tretmana.
Lasersko uklanjanje dlaka može dugoročno značajno smanjiti broj i debljinu dlaka, ali se obično ne može garantovati da će svaka dlaka biti trajno uklonjena. Rezultat zavisi od tipa lasera, boje i debljine dlake, tipa kože, hormonskog statusa i individualnog ciklusa rasta dlake.
Laserska epilacija kod hipertrihoze
Laserska epilacija jedna je od najefikasnijih metoda za dugotrajno smanjenje neželjenih dlaka. Laser deluje na melanin u dlaci i toplotnom energijom oštećuje strukture folikula koje učestvuju u njenom rastu.
Pošto dlake nisu istovremeno u istoj fazi rasta, potrebno je više tretmana. Broj tretmana zavisi od regije, tipa kože, boje dlake i individualnog odgovora na terapiju.
Najbolji rezultati uglavnom se postižu kod tamnijih dlaka, dok su veoma svetle, sede ili bele dlake manje pogodne za laserski tretman jer sadrže malo ili nimalo melanina.
Kod osoba sa hipertrihozom laser može značajno smanjiti gustinu i debljinu dlaka i time ublažiti estetski problem. Međutim, ukoliko postoji osnovna bolest ili hormonski poremećaj, potrebno je istovremeno rešavati i osnovni uzrok.
Pre laserskog tretmana preporučuje se konsultacija sa dermatologom ili stručnim licem koje može proceniti tip kože i dlake, odabrati odgovarajuću tehnologiju i objasniti očekivane rezultate i moguće neželjene efekte.
Hipertrihoza sama po sebi najčešće nije opasna, ali novonastala ili brzo progresivna pojačana dlakavost zahteva pažnju, naročito ako je praćena i drugim simptomima. Pravovremena procena omogućava da se utvrdi da li je reč o urođenoj osobini, izolovanoj hipertrihozi, posledici terapije ili manifestaciji nekog drugog zdravstvenog problema. Kada se uzrok utvrdi, moguće je odabrati najprikladniji način lečenja i kontrole neželjenog rasta dlaka.
dr Marija Bošković
Vlasnica LASER&AESTHETIC ordinacije na Novom Beogradu.
Više od 15 godina iskustva posvetila je savremenim estetskim procedurama, laserskim tehnologijama i razvoju individualizovanih pristupa nezi i podmlađivanju kože.
Key Opinion Leader kompanije Alma Lasers. U ordinaciji radi na uređajima Alma Soprano Titanium i Soprano Titanium Special Edition.
