Keratoza pilaris je često, hronično i uglavnom bezopasno stanje kože koje se prepoznaje po sitnim, hrapavim izbočinama, najčešće na nadlakticama, butinama, obrazima i zadnjici.
Keratoza pilaris je često, hronično i uglavnom bezopasno stanje kože koje se prepoznaje po sitnim, hrapavim izbočinama, najčešće na nadlakticama, butinama, obrazima i zadnjici. Zbog izgleda koji neverovatno podseća na kožu pernatih životinja, ovo stanje se često naziva “pileća koža”.
Iako keratoza pilaris najčešće ne izaziva bol i ne predstavlja ozbiljan zdravstveni problem, ona je uporna i može biti estetski neprijatna, naročito kada je izražena ili praćena crvenilom i suvoćom.
U nastavku teksta pojasnićemo šta je tačno keratoza pilaris, zašto nastaje, kako se tretira i može li da se eliminiše u potpunosti tako da koža ostane glatka.
Keratoza pilaris – šta je?
Keratoza pilaris (keratosis pilaris) je benigno stanje kože koje nastaje zbog prekomernog nakupljanja keratina u folikulima dlake. Keratin je strukturni protein koji se nalazi u površinskom sloju kože, kosi i noktima. Njegova uloga je da štiti kožu od spoljnih uticaja, ali kada se nakuplja u folikularnim otvorima, može da formira sitne, čvrste čepiće.
Kada se keratin nagomila i formiraju se sitni čepići, koža dobija karakterističnu hrapavu teksturu. Keratoza pilaris se ne može uvek trajno ukloniti, ali se pravilnom negom, odgovarajućim preparatima i, u određenim slučajevima, dermatološkim tretmanima može značajno ublažiti.
Razumevanje uzroka i pravilnog načina nege važno je za postizanje glatke, mekše i ujednačenije kože.
Ovo stanje nije zarazno, ne prenosi se dodirom i nije posledica loše higijene. Može se javiti kod osoba svih životnih dobi, ali je naročito često u detinjstvu i adolescenciji. Kod mnogih ljudi promene postaju manje izražene sa godinama, mada mogu opstati i u odraslom dobu.
Keratoza pilaris često se povezuje sa suvom kožom i atopijskim dermatitisom, odnosno sklonošću kože ekcemima i iritacijama. Može biti izraženija tokom hladnijih meseci, kada je vazduh suv, dok se kod nekih osoba stanje poboljšava tokom toplijeg i vlažnijeg vremena.
Važno je razlikovati keratozu pilaris od akni, folikulitisa i drugih kožnih oboljenja. Iako promene mogu podsećati na bubuljice, njihov nastanak i način lečenja razlikuju se od onih kod akni.
Kako izgleda keratoza pilaris?
Keratoza pilaris najčešće se manifestuje sitnim, čvrstim izbočinama koje su jasno uočljive na površini kože. Promene mogu biti boje kože, beličaste, crvenkaste ili braonkaste, u zavisnosti od prirodnog tena, intenziteta upale i eventualnih promena pigmentacije.
Na dodir je koža obično hrapava, suva i neravna. Svaka izbočina najčešće se nalazi oko otvora folikula dlake, zbog čega površina kože može izgledati kao da je prekrivena sitnim tačkicama. Ponekad se u središtu izbočine može videti uvijena ili zarobljena dlaka.
Kod nekih osoba keratoza pilaris gotovo je neprimetna i može se otkriti tek blagim prelaskom ruke preko kože. Kod drugih su promene brojne, izraženije i praćene crvenilom. Povremeno se javlja i blagi svrab, naročito kada je koža veoma suva ili izložena iritirajućim preparatima.
Intenzitet promena može da varira tokom godine. Suv vazduh, hladnoća, često tuširanje vrućom vodom i upotreba agresivnih sredstava za čišćenje, mogu doprineti tome da koža postane hrapavija i da izbočine budu uočljivije.
Keratoza pilaris uglavnom ne ostavlja ožiljke, ali agresivno ceđenje, grebanje i mehaničko uklanjanje čepića mogu izazvati upalu, oštećenje kože i postinflamatornu hiperpigmentaciju, odnosno tamnije mrlje koje ostaju nakon iritacije.
Uzroci keratoze pilaris
Osnovni mehanizam nastanka keratoze pilaris jeste prekomerno nakupljanje keratina u folikulima dlake. Ipak, tačan razlog zbog kojeg se ovaj proces javlja kod pojedinih osoba nije u potpunosti razjašnjen.
Genetska predispozicija – predstavlja jedan od najvažnijih faktora. Keratoza pilaris često se javlja kod više članova iste porodice, što ukazuje na naslednu sklonost. Ako roditelji ili bliski srodnici imaju karakteristične promene na koži, veća je verovatnoća da će se javiti i kod drugih članova porodice.
Suva koža – takođe može doprineti izraženijim promenama. Kada je kožna barijera oslabljena, koža teže zadržava vlagu, postaje hrapavija i sklonija iritacijama. Zbog toga keratoza pilaris često postaje uočljivija tokom zime i u prostorijama sa suvim vazduhom.
Promene mogu biti izraženije i usled neadekvatne nege, prečestog korišćenja agresivnih sapuna, vruće vode i preparata koji isušuju kožu. Ovi faktori ne moraju biti osnovni uzrok, ali mogu pogoršati izgled i osećaj hrapavosti.
Važno je naglasiti da keratoza pilaris nije posledica loše higijene, a uobičajena ishrana sama po sebi ne smatra se direktnim uzrokom ovog stanja. Ne postoji univerzalna dijeta koja dokazano uklanja promene, pa restriktivni režimi ishrane nisu opravdani bez drugih medicinskih razloga. – povezana je sa većom učestalošću ovog stanja. Osobe koje imaju atopijski dermatitis ili druge manifestacije suve i osetljive kože mogu biti sklonije razvoju keratoze pilaris.
Simptomi i mesta gde se pojavljuje keratoza pilaris
Najkarakterističniji simptom keratoze pilaris jeste pojava sitnih, hrapavih izbočina oko folikula dlake. Promene se obično razvijaju postepeno i mogu biti prisutne mesecima ili godinama.
Najčešća mesta na kojima se pojavljuje keratoza pilaris su:
- Nadlaktice – predstavljaju najtipičnije mesto pojave. Koža je hrapava, sa sitnim izbočinama koje mogu biti boje kože ili crvenkaste
- Butine – promene se često javljaju na prednjoj i spoljašnjoj strani butina, gde koža može delovati neravno i suvo
- Zadnjica – sitne izbočine mogu biti brojne i ponekad se pogrešno tumače kao akne ili folikulitis
- Obrazi – naročito kod dece, keratoza pilaris može zahvatiti obraze i izazvati hrapavost, crvenilo i neravnomernu teksturu kože
- Podlaktice i druge regije – kod nekih osoba promene se mogu proširiti i na druge delove tela
U većini slučajeva keratoza pilaris ne izaziva bol. Svrab može biti prisutan, ali obično nije izražen. Ako se jave bolne promene, gnoj, toplota kože, intenzivno crvenilo ili naglo pogoršanje, potrebno je obratiti se dermatologu jer takvi simptomi mogu ukazivati na neko drugo stanje ili pridruženu infekciju.
Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu izgleda kože i dermatološkog pregleda. Dodatne analize uglavnom nisu potrebne, osim ako postoje neki neuobičajeni simptomi ili sumnja na drugo oboljenje.
Kako se neguje koža sa keratozom pilaris?
Pravilna nega predstavlja osnovu kontrole keratoze pilaris. Cilj je da se smanji nakupljanje keratina, omekša površinski sloj kože, poboljša hidratacija i ublaži hrapavost, bez narušavanja zaštitne kožne barijere. Evo kako to izgleda u nekoliko koraka:
- Redovna hidratacija kože
Svakodnevna upotreba hidratantnih krema i losiona pomaže u smanjenju suvoće i hrapavosti. Prednost treba dati preparatima koji sadrže ceramide, glicerin, hijaluronsku kiselinu ili druge sastojke koji pomažu zadržavanju vlage u koži.
Kremu je najbolje naneti neposredno nakon tuširanja, dok je koža još blago vlažna. Kod izrazito suve kože mogu se koristiti bogatije formulacije koje sadrže emolijense.
- Preparati sa sastojcima za blagu eksfolijaciju
Preparati sa ureom, mlečnom kiselinom ili salicilnom kiselinom mogu pomoći u uklanjanju nagomilanih mrtvih ćelija i omekšavanju keratinskih čepića.
Urea u nižim koncentracijama prvenstveno hidrira kožu, dok se u višim koncentracijama koristi i za omekšavanje zadebljalog površinskog sloja. Mlečna kiselina doprinosi hidrataciji i eksfolijaciji, a salicilna kiselina pomaže u uklanjanju naslaga mrtvih ćelija.
Preparati se uvode postepeno, jer prečesta ili preintenzivna upotreba može izazvati peckanje, crvenilo i dodatnu suvoću. Kod osetljive kože treba početi blažim formulacijama, a ako se pojavi iritacija, smanjiti učestalost ili prekinuti upotrebu.
- Blago čišćenje kože
Preporučuje se tuširanje mlakom, a ne vrelom vodom, kao i upotreba blagih sredstava za pranje bez agresivnih deterdženata i jakih mirisa. Kožu treba nežno osušiti peškirom, bez grubog trljanja.
- Izbegavanje grubog pilinga
Mehanički piling sa grubim česticama, četke za telo i intenzivno trljanje mogu oštetiti kožnu barijeru i pojačati crvenilo. Takođe, nije preporučljivo cediti izbočine ili pokušavati da se čepići uklone iglama i drugim predmetima.
- Zaštita od sunca
Kada su zahvaćene regije izložene suncu, preporučuje se krema sa širokospektralnom zaštitom, najmanje SPF 30. Zaštita je posebno važna kod osoba kod kojih iritacija dovodi do tamnih mrlja.
Rezultati nege obično nisu trenutni. Potrebno je nekoliko nedelja redovne primene preparata da bi se uočilo poboljšanje teksture kože, a održavanje rezultata često zahteva kontinuiranu negu.
Kako se leči keratoza pilaris?
Keratoza pilaris ne zahteva uvek medicinsko lečenje, naročito kada su promene blage i ne izazivaju tegobe. Međutim, ako je koža izrazito hrapava, crvena ili estetski značajno promenjena, dermatolog može preporučiti ciljanu terapiju.
Lokalni keratolitici predstavljaju jedan od najčešćih pristupa. Preparati sa ureom, mlečnom kiselinom i salicilnom kiselinom pomažu u razgradnji i uklanjanju nakupljenih ćelija kože, čime se smanjuje začepljenost folikula i poboljšava glatkoća površine.
Retinoidi za lokalnu primenu, poput tretinoina, mogu se razmatrati kod upornijih promena jer utiču na obnavljanje ćelija kože i sprečavaju prekomerno nakupljanje keratina. Ipak, mogu izazvati iritaciju, pa ih treba koristiti isključivo prema preporuci dermatologa. Retinoidi se ne primenjuju samoinicijativno, a u trudnoći su kontraindikovani.
Ako je prisutno izraženo crvenilo ili prateći ekcem, dermatolog može preporučiti dodatnu terapiju usmerenu na smanjenje upale. Kortikosteroidne kreme nisu standardna terapija za samu keratozu pilaris i koriste se samo kada postoji odgovarajuća indikacija, obično kratkotrajno.
Kod izraženih promena mogu se razmotriti i dermatološki postupci, kao što su određeni hemijski pilinzi ili laserski tretmani. Izbor metode zavisi od regije, boje kože, intenziteta crvenila, prisustva pigmentacije i očekivanog rezultata.
Važno je imati realna očekivanja jer nijedna terapija ne garantuje trajno uklanjanje keratoze pilaris. Promene se mogu povući tokom lečenja, ali se često vraćaju kada se terapija prekine. Zbog toga se najveći uspeh postiže kombinacijom pravilne svakodnevne nege i ciljane terapije, kada je ona potrebna.
Kako laserska epilacija pomaže kod keratoze pilaris?
Laserska epilacija može imati određenu ulogu u poboljšanju izgleda kože kod osoba sa keratozom pilaris, ali je važno razumeti njene mogućnosti i ograničenja. Primarni cilj laserske epilacije jeste dugoročno smanjenje rasta dlaka, a ne direktno lečenje poremećaja nakupljanja keratina.
Laser emituje svetlost koju apsorbuje melanin u dlaci. Energija se pretvara u toplotu i deluje na strukture folikula odgovorne za rast dlake, čime se postepeno smanjuje broj i debljina dlaka. Kada je rast dlaka proređen, tada može doći do poboljšanja izgleda kože, naročito ako su prisutne urasle dlake ili dodatna iritacija povezana sa brijanjem.
Kod osoba koje uz keratozu pilaris imaju i problem sa urastanjem dlaka, laserska epilacija može smanjiti učestalost urastanja i upale folikula. Koža zbog toga može izgledati ujednačenije, a može se značajno smanjiti i pojava crvenih tačkica koje potiču od iritacije povezane sa uklanjanjem dlaka.
Ipak, laser ne uklanja direktno keratinske čepiće koji su osnovni uzrok keratoze pilaris. Zbog toga ne treba očekivati da će laserska epilacija sama po sebi ukloniti sve sitne izbočine ili trajno izlečiti ovo stanje. Kod nekih osoba poboljšanje je vidljivo, dok kod drugih tekstura kože ostaje gotovo nepromenjena.
Efekat zavisi od tipa lasera, boje i debljine dlake, tona kože i prisustva pratećih problema. Laserski tretmani mogu izazvati prolazno crvenilo, otok i, ređe, promene pigmentacije ili opekotine, posebno ako nisu pravilno prilagođeni tipu kože. Zato je važno da tretman obavlja obučeno stručno lice, terapeut ili lekar, uz prethodnu procenu kože i izbor odgovarajućih parametara.
Kod izražene keratoze pilaris najčešće se preporučuje kombinovani pristup – laserska epilacija, kada za nju postoji odgovarajuća indikacija, uz svakodnevnu hidrataciju i primenu preparata koji omekšavaju keratinske čepiće. Dermatolog može proceniti da li bi laser bio koristan i da li ga treba kombinovati sa drugim postupcima.
Keratoza pilaris je često i uglavnom bezopasno stanje kože koje se manifestuje sitnim, hrapavim izbočinama. Iako ne postoji univerzalni tretman koji garantuje trajno izlečenje, redovna hidratacija, odgovarajući keratolitički preparati i, po potrebi, dermatološka terapija, mogu značajno poboljšati izgled kože. Laserska epilacija može biti veoma korisna kao dopunska metoda kod osoba koje imaju i urasle dlake ili iritaciju povezanu sa uklanjanjem dlačica.
Obratite se dermatologu ili lekaru opšte prakse koji će vam dati preporuku za tretman keratoze pilaris. Imajte na umu da se, uz doslednu negu, simptomi keratoze pilaris mogu znatno ublažiti a izgled kože značajno popraviti.
dr Marija Bošković
Vlasnica LASER&AESTHETIC ordinacije na Novom Beogradu.
Više od 15 godina iskustva posvetila je savremenim estetskim procedurama, laserskim tehnologijama i razvoju individualizovanih pristupa nezi i podmlađivanju kože.
Key Opinion Leader kompanije Alma Lasers. U ordinaciji radi na uređajima Alma Soprano Titanium i Soprano Titanium Special Edition.
